Bruno Frank: Miguel Cervantes (1936)

Miguel Cervantes

Bruno Frank
MIGUEL CERVANTES:
Roman
(Binoza, Zagreb, 1936, tvrd povez, 255 str.)

- PRODATO

Pisac uz Bibliju najčitanije knjige na svetu pružio je svojim burnim životom posebno zahvalnu građu za roman kasnijim pokoljenjima. On, koji čitav svoj život bio u pozadini, boreći se „donkihotovski“, doživeo je najveću slavu koju pisac može da postigne: da mu ceo kulturni svet prizna delo kao zajedničko duhovno dobro. Njegov život i njegovo životno delo jedno su, kao i kod svakog velikog umetnika, koji stranice piše „krvlju svoga srca“. Zbog toga je Servantesovo glavno delo Don Kihot u velikoj meri autobiografskog karaktera: borbeni krik za boljim i višim čovekom, za savršenijim čovečanstvom. Zbog toga je i njegov Don Kihot tragikomičan junak, dakle dvostruko tragičan, kao što je i život njegovog autora bio neprestana borba protiv banalnosti, sićušnosti i uskogrudnosti sveta, u kojem je živeo kao parija čeznući za širokim horizontima.

Kad je njegov veliki zemljak Franciskco Goja slikao svog Prometeja, mora da je osećao, slično kao i Servantes, svu tragiku i komiku sputanog genija, slikajući danas okovane robove i strahote rata, a sutra napuderisane infante i infantice, jer je zbog kore hleba postao dvorskim slikarom, dvorskom ludom. Šta je nagnalo Goju da prikaže taj mitski lik? – Nije li to Gojina slikarska autobiografija, kao što je Don Kihot Servantesova? Pa i Prometej je sputani genij koji je bogovima uzeo vatru, da bi je dao ljudima i naučio ih različitim veštinama. Ali ko se bori za dobrobit čoveka, njega bogovi kažnjavaju. Tako je Hefest uz pomoć Zevsovih slugu prikovao Prometeja za kavkasku stenu, gde mu je jastreb kljuvao jetru, dok ga nije oslobodio Herakle. Tako se i Servantes iz alžirskog ropstva vraća u špansko ropstvo, gde se verujući u ideal bori s ljudskom zlobom i glupošću, kao što se Don Kihot bori s vetrenjačama. Dalje >>