Publije Vergilije Maron: Ekloge

Publije Vergilije Maron
EKLOGE
(Liber, Beograd, 2004, broš, 71 str.)

Cena: 200,00 dinara

Multatuli: Max Havelaar

Multatuli
MAKS HAVELAAR
ili Nizozemska trgovačka kompanija prodaje na dražbi kavu
(Matica hrvatska, Zagreb, 1946, tvrd povez, 331 str.)

- PRODATO

Svetolik Pašćan-Kojanov: Antonius Stradivarius Cremonensis

Svetolik Pašćan-Kojanov
ANTONIUS STRADIVARIUS CREMONENSIS
(Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1964, broš, 228 str., ilustrovano)

Cena: 3900,00 dinara

Bora Glišić: Pozorište

Bora Glišić
POZORIŠTE
Istorijski uvod u proučavanje
scenske umetnosti
(Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1964, tvrd povez, 239 str., ilustrovano)

Cena: 400,00 dinara

Vojin Milić: Sociološki metod

Vojin Milić
SOCIOLOŠKI METOD
(Nolit, Beograd, 1965, tvrd povez, 665 str.) 

Cena: 700,00 dinara

Vejn But: Retorika proze

Vejn But
RETORIKA PROZE
(Nolit, Beograd, 1976, tvrd povez, 464 str.)

Cena: 1000,00 dinara

Angel Igov: Srpskohrvatsko-bugarski recnik

Ангел Игов
СЪРБОХЪРВАТСКО-БЪЛГАРСКИ РЕЧНИК
(Държавно издателство `Наука и изкуство`, София, 1959, tvrd povez, XX+598 str.)

- PRODATO

Clifford Harper: Education of Desire

THE EDUCATION OF DESIRE
The Anarchist Graphics of Clifford Harper
(Anarres, 1984, broš, veliki format, 100 str., ilustrovano)

Cena: 2500,00 dinara

Bora Stanković: Sabrana dela (1-7)

SABRANA DELA
BORISAVA STANOVIĆA 1-7
(Prosveta / BIGZ, Beograd, 1987, tvrd povez, 282+315+225+165+301+303+442 str., ilustrovano)

- PRODATO

Horhe Luis Borhes: Kujata

Zekeriya Kazvinî - Acaib-ül Mahlûkat
(Čuda stvaranja), oko 1553.

U muslimanskoj kozmologiji, Kujata je ogroman bik sa četiri tisuće očiju, ušiju, nozdrva, gubica i nogu. Da bi se došlo od jednog do drugog uha, ili od jednog do drugog oka, potrebno je ništa manje nego petsto godina. Kujata stoji na leđima ribe Bahamut; na bikovim leđima je ogromna stijena od rubina, na stijeni anđeo, a na andelu počiva naša zemlja. Ispod ribe je silno more, ispod mora je golem ponor od zraka, ispod zraka vatra, a pod njom je zmija, tako velika da bi mogla progutati čitav svijet, kad se ne bi bojala Alaha.

Logotipi izdavačke kuće Shakespeare Head Press

Logotipi izdavačke kuće Shakespeare Head Press,
Stratford na Ejvonu

Logotipi izdavačke kuće Shakespeare Head Press koju je osnovao Artur Henri Balen 1904. u Stratfordu na Ejvonu, sa željom da objavi Šekspirova sabrana dela baš u rodnom mestu najvećeg engleskog dramskog pisca. Ovo bibliofilsko izdanje štampano je iste te godine na ručno rađenoj hartiji sa opremom koja je preuzeta od Vilijema Morisa.

Glasnik Saveza trezvene mladeži

Glasnik Saveza trezvene mladeži

"More, bre, kol'ko molim Boga da mreju ovija starci, te da se iznapijamo, ali neće!"
(Božidar Lj. Đorđević, Alkoholni običaji na selu, Glasnik Saveza trezvene mladeži, br. 3-4, 1940)

Volter M. Miler: Kantikulum za Lajbovica (odlomak)

Walter M. Miller, Jr. - A Canticle for Leibowitz

"Neznanje je kralj. Abdikacija tog kralja mnogima ne bi donela dobitak. Mnogi se bogate kroz njegovu mračnu vladavinu. Oni su njegovi dvorjani, u ime njegovo podvaljuju i vladaju, bogate se i produžuju svoju vlast.
Čak se i pismenosti boje, jer je pisana reč još jedan kanal komunikacije koji bi mogao omogućiti njihovim neprijateljima da se ujedine. Njihova oružja su dobro naoštrena, oni ih koriste vešto. Kad njihovi interesi budu ugroženi, oni će svetu nametnuti bitku, pa će uslediti nasilje koje će trajati sve dok sada postojeća struktura društva ne bude srušena do temelja i dok ne izroni novo društvo. Žao mi
je. Ali stvari tako stoje."

Isidor Engel: Nekropola u Halštatu (1878)

Isidor Engel - Kalštat (1878)

Ing. Georg Ramsauer, koji je od 1846. do 1863. godine iskopavao nekropolu iz starijeg gvozdenog doba u Halštatu, angažovao je svog prijatelja Isidora Engela da izradi seriju crteža kao deo arheološke dokumentacije. Na osnovu njih, Engel je 1878., dve godine nakon Ramsauerove smrti, naslikao akvarele koji se danas čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Beču.

Aleksandar Puškin: Zlato i mač

Stranica iz Puškinovog rukopisa

"Sve je moje", veli zlato,
- Sve je moje, - kaže mač;
"Sve kupujem", veli zlato,
- Sve otimam, - kaže mač.

(Prevod: Stanko Vraz)

Ežen Delakroa: Dnevnik iz Maroka (1832)

Ežen Delakroa - Stranica dnevnika iz Maroka (1832)

"Ne, odviše je to lijepo, mogu tek bilježiti što vidim, suho i točno poput etnografa; mogu tek pripremiti album motiva, koji mi se čine prikladni, staviti boje na paletu. Nemam vremena da pokušam shvaćati, pitati zašto. Sada treba samo gledati otvorenim očima. Registrirati."

Guo Pu: Drevni besmrtnik

Okupljanje kineskih besmrtnika
(japanski svitak iz Edo perioda,
oko 1813.)

Huang An beše stanovnik kneževine Daj, i služaše kao vojnik u toj oblasti... Jeo je toliko cinobera da mu je celo telo postalo crveno. Zimi nije nosio krzno već je vazda prekrštenih nogu sedeo na svetoj kornjači.
"Koliko godina sediš na toj kornjači?", pitali su ga.
On odgovori: "Kad je božanski Fu Hsi izumeo mreže i klopke i uhvatio ovu kornjaču, on mi ju je dao, i ja od tada sedim na njoj. Njena su leđa ravna. Ovaj stvor se kloni sunčeve i mesečeve svetlosti, a glavu pomalja samo jednom u dve hiljade godina. Otkako sedim na njoj, glava joj se pojavila pet puta..."

(Odlomak iz knjige Pronicanje tajni)

Džejms Džojs: Portret umetnika u mladosti (odlomak)

Džejms Džojs

Stephen opazi kako se tri čaše digoše s pulta, dok su otac i obojica njegovih prijatelja pili u spomen svojih prošlosti. Sudbina ili temperament odvajahu ga od njih. Njegov duh kao da je bio stariji od njihova: hladno je slušao njihove prepirke, njihovo veselje i njihovo žaljenje kao što Mjesec hladno sja na mlađu Zemlju. U njemu nije vrio nikakav život, nikakva mladost, kao što je to vrilo u njima. On nije upoznao ni veselje drugarstva, ni snagu surovoga muškog zdravlja, ni sinovsku ljubav. U duši mu nije živelo ništa drugo osim hladne i okrutne pohote bez ljubavi. Djetinjstvo mu bijaše mrtvo ili izgubljeno, a s njim je umrla i njegova duša koja je bila sposobna za sitne radosti, i sad prolazi kroz život kao besplodna mjesečeva kora.

Somerset Mom: Oštrica brijača

Somerset Mom

Beskrajno trajanje ne čini dobro boljim, ni belo beljim [...] Ništa na svetu nije trajno i mi smo budalasti kad želimo da nešto traje, ali smo sigurno još budalastiji kad se ne radujemo dok traje. Ako je promena u suštini života, čovek treba da smatra razumnim da od nje napravi postavke svoje filozofije. Niko od nas ne može stupiti dva puta u istu reku, ali reka teče dalje i druga reka u koju ulazimo je isto tako sveža i prijatna.

Fransis Bejkon: O smrti

Fransis Bejkon - Sabrana dela (1664)

Ljudi se plaše smrti, kao što se deca plaše da idu u mrak, i kao što priče pojačavaju taj urođeni strah u dece, tako isto one to čine i kod ljudi. Zaista, razmišljanje o smrti, kao o Adamovoj kazni i prelazu u drugi svet, sveto je i pobožno; ali strahovanje od smrti kao od danka koji pripada prirodi, slabodušno je. U pobožnim razmišljanjima, međutim, ima katkada pomešane sujete i praznoverice. Čitaćeš u nekim monaškim knjigama o mučenju tela da čovek treba samo da se opomene bola kad mu tek vrhove prstiju pritisnu ili stegnu spravama, pa će otuda moći lako da predstavi kakvi su bolovi smrti, kad je celo telo gnjilo i u raspadanju; međutim smrt mnogo puta prolazi sa manje bola nego što je mučenje jednoga uda; jer najživotniji delovi tela nisu i najosetljiviji.

Tin Ujević: O Rimbaudu, Lautreamontu i gotskom romanu kao pretečama nadrealizma

Preteče nadrealizma treba uglavnom podijeliti u dvije grupe.
Prva su grupa: Rimbaud i Lautreamont. Dodaju im, pomalo, na rubu, i Baudelairea.
Druga su grupa engleski preromantici. Počinje se Edwardom Youngom (1683-1765), a povezuje se s gotskom novelom ili bolje romanom užasa, Horatiom Walpoleom, Annom Radcliffe, Mathurinom, M. G. Lewisom, Clarom Reeve. Sve je to nabačeno i doneseno s dosta kaosa, i ako mi vežemo i sređujemo njihovu kritiku, ona kao čudom biva mnogo preglednija, mnogo čitljivija.

Ana de Noaj: Smrt govori čoveku...

Filip de Laslo: Grofica Ana de Noaj (1913)

Evo ste dosta trpeli, jadni čoveče,
dosta upoznali ljubav, želju i odvratnost,
oštrinu htenja i ukočenost sna,
ponos što ste živi i što, uspravni, plačete...

Šta hoćete da spoznate još krasnije
od slasti dana koje ste proživeli,
ostavite vreme, ostavite kuću i sto,
bićete bez oplakivanja i straha što ste došli.

Ispuniću vaše srce, ruke i vaša usta
počinkom tako dubokim, toplim i tako teškim,
da sunce i kiša i oluja divlja
probuditi vam neće ni dušu niti krv.