A.P. Čehov: Crni monah (odlomak)

...Pre hiljadu godina nekakav monah, odeven u crno, išao je pustinjom, negde u Siriji ili Arabiji... Na nekoliko milja od mesta kuda je prolazio, ribari su videli drugog crnog monaha koji se lagano kretao po površini jezera. Taj drugi monah bio je fatamorgana. Sada zaboravite sve zakone optike, koje legenda, izgleda, ne priznaje, i slušajte dalje. Od jedne fatamorgane stvorila se druga, zatim treća, tako da se lik crnog monaha prenosio beskrajno iz jednog atmosferskog sloja u drugi. Videli su ga čas u Africi, čas u Španiji, čas u Indiji, čas na Dalekom Severu... Najzad je on izišao iz granica Zemljine atmosfere i sada luta po vasioni, nikako ne dospevajući u uslove u kojima bi mogao da nestane. Možda ga sada vide negde na Marsu ili na nekoj zvezdi Južnog Krsta. Ali sama suština, bit legende sastoji se u tome što će ravno hiljadu godina posle onog vremena kada je monah išao pustinjom, fatamorgana opet dospeti u Zemljinu atmosferu i pokazaće se ljudima.

Stanislav Vinaver: Miramar

Maksimilijan I (levo), mlađi brat Franca Jozefa I,
meksički car (1864-1867), i pripadnici streljačkog voda,
koji su 19. juna 1867. godine izvršili nad njim smrtnu
kaznu po naređenju Benita Huareza (desno)

[...] Miramar. To je dvorac Maksimilijana Austrijskog, koji se ovde povukao u svoje setno ludilo. Daleko od sveta, pred sobom je imao more, — vrt talasa, za sobom vrt zelenoga bilja.
Dvorac se strmo nadneo. Posetili smo ga. Razgovarali smo se s tim starim, davnim Maksimilijanom od Austrije. On je tu, na slikama: miran i religiozan, sa plavom bradom, plavim zaliscima. Ali je plašljiv. Njegova religioznost nije stvaralačka. Nije gorko istraživačka. On se povukao, živi tiho, sanja jedan san bez veličine. Ali čudan. San zaborava. Tako neki veliki umorni aristokrata dovikuje nam: »Ostavite me! Zaboravite me! Vi tražite od mene da postanem, da se preobrazim u pastira naroda, da iskujem zvonke rečenice o dužnosti. Ja hoću mira, ja neću carstva.«

Federiko Garsija Lorka: Mali bečki valcer

Federico García Lorca svira klavir u roditeljskoj
kući (levo) i Leonard Cohen (desno), koji je prepevao
"Mali bečki valcer" u pesmi "Take This Waltz"

U Beču ima deset djevojaka,
jedno rame na kojem smrt jeca
i jedna šuma rasporenih golubica.
Ima komadić jutra
u muzeju inja.
Ima salon s hiljadu prozora.
Jao, jao, jao, jao!
Primi ovaj valcer zatvorenim ustima.

Ludvig Vitgenštajn: Listći

Ludvig Vitgenštajn:
Listići

Ludvig Vitgenštajn
LISTIĆI
(Fedon, Beograd, 2007, broš, 192 str.)

Cena: 900,00

"Nisam siguran da li on ima bolove." – Pretpostavimo da sad neko sebe, kad god to kaže, ubode iglom da bi sebi živo dočarao značenje reči "bol" (da se ne bi morao zadovoljiti predstavom) i da bi znao u što sumnja kod drugoga. – Da li bi sada smisao njegovog izraza bio osiguran? (Listići, 546)

Ervin Panofski: Ikonološke studije

Ervin Panofski:
Ikonološke studije

Ervin Panofski
IKONOLOŠKE STUDIJE
Humanističke teme u renesansnoj umetnosti
(Književnost i civilizacija, Nolit, Beograd, 1975, tvrd povez, 284 str. + XCIV table sa ilustracijama)

- PRODATO

Ikonološke studije Ervina Panofskog klasično su delo moderne istorije umetnosti. Po značaju i uticaju, one se mogu meriti sa onim delima koja su u ovom veku značila prekretnice u ispitivanju umetnosti — kao što je, na primer, studija Hajnriha Velflina Osnovni pojmovi istorije umetnosti. Knjiga Panofskog objavljena je baš u trenutku kada se formalistički pristup umetnosti — koji je sa Velflinom dostigao jedan od svojih vrhunaca — približavao iscrpljenju i sterilizaciji, i obratila je pažnju na oblasti koje još uvek nisu dovoljno ispitane.
Današnjim jezikom rečeno, Panofski umetničko delo posmatra kao šifru koju treba dešifrovati. Šta pod time podrazumeva?

Mihail Bahtin: Stvaralaštvo Fransoa Rablea

Mihail Bahtin:
Stvaralaštvo
Fransoa Rablea

Mihail Bahtin
STVARALAŠTVO FRANSOA RABLEA
i narodna kultura srednjega veka i renesanse
(Književnost i civilizacija, Nolit, Beograd, 1978, tvrd povez, 493 str.)

- PRODATO

Ova studija Mihaila Bahtina predstavlja nov i originalan prikaz jednog vida renesansne književnosti. Korene Rableovog smeha Bahtin vidi u narodnoj kulturi srednjeg veka i renesanse, u žanrovima pisane i usmene književnosti toga vremena. Ističući ambivalentnu prirodu pogleda na svet srednjovekovnog i renesansnog čoveka, Mihail Bahtin otkriva vedrinu i životnu radost i tamo gde se obično smatra da je carevao mrak.
Bahtinova studija posvećena je Rableovom delu, ali autor istovremeno, da bi mogao da svestrano osvetli genezu Rableovog romana, prezentira i niz teorijskih stavova, kao i jednu polemički obojenu viziju istorije književnosti.

Petar Krstonošić: Prosvetni nadničari (1907)

Petar Krstonošić:
Prosvetni nadničari
(Novi Sad, 1907)

Petar Krstonošić
PROSVETNI NADNIČARI
Crte iz života "letećih" pozorišnih društava
(Štamparija "Branika" d.d., Novi Sad, 1907, meki povez, 84 str.)


Cena: 1200,00

"Zaviriti za pozorišne ili državno-političke kulise, skoro je jedno isto, jer kad se za jednim ili drugim nađete, iščezne vam iluzija i rasplini se, kao mehurić od sapunice... i vi sasvim drugi pojam dobijete o 'svetu na daskama' i o 'daskama u svetu'!"

Karen Bliksen: Stari kavaljer (odlomak)

Karen Bliksen
(1885-1962)

Bio sam tada toliko mlad da nisam umeo, ništa bolje nego ostali mladi ljudi, da napustim duboku veru u sopstvenu zvezdu, u neku silu koja me voli i čuva više od svih ostalih živih bića. Nijedno čudo nije mi bilo strano, pod uslovom da se meni desi. Upravo kad ta vera počne da jenjava, i kad počneš da pomišljaš da se nalaziš u istom položaju kao i svi drugi ljudi, tvoja je mladost gotova.

- Prevela: Jasmina Tešanović

Izvor: Karen Bliksen, Erengard i druge priče (DevedesetČetvrta, Beograd, 1994)

Žan Žak Ruso: Šta je filozofija?

Alan Remzi:
Portret Žan žak Rusoa
iz 1766. godine

Šta je filozofija? Šta sadrže spisi najpoznatijih filozofa? Koje su pouke ovih prijatelja mudrosti? Dok ih slušamo, zar nam ne liče na skup šarlatana koji viču svako sa svoje strane na trgu: Dođite k meni, ja jedini ne varam. Jedan uobražava da nema tela, i da je sve predstava; drugi da nema nikakve supstancije sem materije, ni drugog boga sem sveta. Ovaj tvrdi da nema ni vrline ni poroka, i da su moralno dobro i zlo himere; onaj da su ljudi vukovi i mogu se proždirati mirne savesti. O, veliki filozofi! Zašto ne sačuvate ove korisne pouke za vaše prijatelje i vašu decu? Za to biste brzo dobili nagradu, i mi ne bismo strahovali da ćemo naći među našima nekoga od vaših pristalica.

Jobsov i Wozniakov Apple u SFRJ

O saradnji zagrebačkog preduzeća "Velebit-Ivasim" i američkog giganta Apple govori i  članak preuzet iz drugog broja revije "YU video" (februar, 1984). Cena "domaćeg" računara Ivel-Apple IIe bila je 58 miliona starih dinara (580.000 novih), što je po tadašnjem kursu iznosilo oko 12.600 nemačkih maraka.

Karel Čapek: O hrtovima i drugim psima

Karel Čapek, Dašenjka iliti život jednog šteneta

Ma ne, hrtove nije stvorio Bog, to bi bila zabuna; hrtove je stvorio zec. Prvo je Bog stvorio sve životinje, a hrtove, kao najbolje, ostavio je za kraj. Da bi mu to brže polazilo za rukom, spremio je tri gomilice: gomilu kostiju, gomilu mesa i gomilu dlaka i od te tri gomile pravio je pse. Prvo je napravio foksterijere i pinčeve — zato su tako pametni; a kada se spremao da počne da pravi druge, zazvonilo je popodne.

Alberto Mangel: Biblioteka noću (odlomak)

Alberto Mangel

U svom romanu „Plavi cvet“, Penelopa Ficdžerald kaže: „Ako priča započinje pronalaskom, onda se mora završiti potragom.“ Priča o mojoj biblioteci svakako je započela pronalaskom: pronalaskom mojih knjiga, pronalaskom mesta na kome ću ih odložiti, pronalaskom mira u osvetljenom prostoru pod okriljem tame napolju. Ali ako se priča mora završiti potragom, nameće se pitanje: potragom za čim?

Dr Radovan N. Kazimirović: Tajanstvene pojave u našem narodu (1940)

Dr Radovan N. Kazimirović
TAJANSTVENE POJAVE U NAŠEM NARODU
Kremansko proročanstvo.
Čaranje, gatanje, vračanje i proricanje u našm narodu 
Prilog ispitivanju tajanstvenih duhovnih pojava

(Knjižarnica Milorada P. Milanovića, Beograd, 1940, broš, 534 str., ilustrovano)

- PRODATO

Rejmond Mekneli i Radu Floresku: U potrazi za Drakulom

Rejmond Mekneli i Radu Floresku
U POTRAZI ZA DRAKULOM
(Tisa, Beograd, 2006, broš, 309 str., ilustrovano)

Cena: 360,00 dinara

Tatomir Vukanović: Etnogeneza Južnih Slovena

Tatomir Vukanović
ETNOGENEZA JUŽNIH SLOVENA
(Vranjski glasnik, Vranje 1974, broš, 370 str. + XXXII table sa crno-belim ilustracijama + III table sa ilustracijama u boji + 3 karte)

Cena: 900,00 dinara

Proljeće i jesen Ly Bu Vea

PROLJEĆE I JESEN LY BU VEA
Prva enciklopedija stare Kine
(GZH, Zagreb, 1982, tvrd povez, 557 str.)

Cena: 2500,00 dinara

Nikola Tasić: Jugoslovensko Podunavlje od indoevropske seobe do prodora Skita

Nikola Tasić
JUGOSLOVENSKO PODUNAVLJE
OD INDOEVROPSKE SEOBE
DO PRODORA SKITA
(Novi Sad-Beograd, 1983, tvrd povez, 167 str.+XXIX tabli sa ilustracijama)

Cena: 1900,00 dinara

Jim Horne: Putovanje snovima

Jim Horne
PUTOVANJE SNOVIMA
Putovanje kroz znanost o spavanju
(Algoritam, Zagreb, 2009, broš, 291 str.)

Cena: 1200,00 dinara

Boris D. Grekov: Kijevska Rusija

Boris D. Grekov
KIJEVSKA RUSIJA
(Zlatousti, Beograd, 2006, tvrd povez, 567 str., ilustrovano)

Cena: 750,00 dinara

Kristina Peltr i dr.: Teodor Šaserio

Kristina Peltr, Vensan Pomared,
Luj Antoan Pra i Stefan Gežan
TEODOR ŠASERIO
(Dveri, Beograd, 2010, tvrd povez, 247 str., ilustrovano)

Cena: 950,00 dinara

Momčilo Spremić: Despot Đurađ Branković i njegovo doba

Momčilo Spremić
DESPOT ĐURAĐ BRANKOVIĆ I NJEGOVO DOBA
(SKZ, Beograd, 1994, tvrd povez, 861 str. , ilustrovano)

- PRODATO