Stanislav Vinaver: Miramar

Maksimilijan I (levo), mlađi brat Franca Jozefa I,
meksički car (1864-1867), i pripadnici streljačkog voda,
koji su 19. juna 1867. godine izvršili nad njim smrtnu
kaznu po naređenju Benita Huareza (desno)

[...] Miramar. To je dvorac Maksimilijana Austrijskog, koji se ovde povukao u svoje setno ludilo. Daleko od sveta, pred sobom je imao more, — vrt talasa, za sobom vrt zelenoga bilja.
Dvorac se strmo nadneo. Posetili smo ga. Razgovarali smo se s tim starim, davnim Maksimilijanom od Austrije. On je tu, na slikama: miran i religiozan, sa plavom bradom, plavim zaliscima. Ali je plašljiv. Njegova religioznost nije stvaralačka. Nije gorko istraživačka. On se povukao, živi tiho, sanja jedan san bez veličine. Ali čudan. San zaborava. Tako neki veliki umorni aristokrata dovikuje nam: »Ostavite me! Zaboravite me! Vi tražite od mene da postanem, da se preobrazim u pastira naroda, da iskujem zvonke rečenice o dužnosti. Ja hoću mira, ja neću carstva.«

Federiko Garsija Lorka: Mali bečki valcer

Federico García Lorca svira klavir u roditeljskoj
kući (levo) i Leonard Cohen (desno), koji je prepevao
"Mali bečki valcer" u pesmi "Take This Waltz"

U Beču ima deset djevojaka,
jedno rame na kojem smrt jeca
i jedna šuma rasporenih golubica.
Ima komadić jutra
u muzeju inja.
Ima salon s hiljadu prozora.
Jao, jao, jao, jao!
Primi ovaj valcer zatvorenim ustima.

Ludvig Vitgenštajn: Listći

Ludvig Vitgenštajn:
Listići

Ludvig Vitgenštajn
LISTIĆI
(Fedon, Beograd, 2007, broš, 192 str.)

Cena: 900,00

"Nisam siguran da li on ima bolove." – Pretpostavimo da sad neko sebe, kad god to kaže, ubode iglom da bi sebi živo dočarao značenje reči "bol" (da se ne bi morao zadovoljiti predstavom) i da bi znao u što sumnja kod drugoga. – Da li bi sada smisao njegovog izraza bio osiguran? (Listići, 546)

Ervin Panofski: Ikonološke studije

Ervin Panofski:
Ikonološke studije

Ervin Panofski
IKONOLOŠKE STUDIJE
Humanističke teme u renesansnoj umetnosti
(Književnost i civilizacija, Nolit, Beograd, 1975, tvrd povez, 284 str. + XCIV table sa ilustracijama)

- PRODATO

Ikonološke studije Ervina Panofskog klasično su delo moderne istorije umetnosti. Po značaju i uticaju, one se mogu meriti sa onim delima koja su u ovom veku značila prekretnice u ispitivanju umetnosti — kao što je, na primer, studija Hajnriha Velflina Osnovni pojmovi istorije umetnosti. Knjiga Panofskog objavljena je baš u trenutku kada se formalistički pristup umetnosti — koji je sa Velflinom dostigao jedan od svojih vrhunaca — približavao iscrpljenju i sterilizaciji, i obratila je pažnju na oblasti koje još uvek nisu dovoljno ispitane.
Današnjim jezikom rečeno, Panofski umetničko delo posmatra kao šifru koju treba dešifrovati. Šta pod time podrazumeva?

Mihail Bahtin: Stvaralaštvo Fransoa Rablea

Mihail Bahtin:
Stvaralaštvo
Fransoa Rablea

Mihail Bahtin
STVARALAŠTVO FRANSOA RABLEA
i narodna kultura srednjega veka i renesanse
(Književnost i civilizacija, Nolit, Beograd, 1978, tvrd povez, 493 str.)

- PRODATO

Ova studija Mihaila Bahtina predstavlja nov i originalan prikaz jednog vida renesansne književnosti. Korene Rableovog smeha Bahtin vidi u narodnoj kulturi srednjeg veka i renesanse, u žanrovima pisane i usmene književnosti toga vremena. Ističući ambivalentnu prirodu pogleda na svet srednjovekovnog i renesansnog čoveka, Mihail Bahtin otkriva vedrinu i životnu radost i tamo gde se obično smatra da je carevao mrak.
Bahtinova studija posvećena je Rableovom delu, ali autor istovremeno, da bi mogao da svestrano osvetli genezu Rableovog romana, prezentira i niz teorijskih stavova, kao i jednu polemički obojenu viziju istorije književnosti.

Petar Krstonošić: Prosvetni nadničari (1907)

Petar Krstonošić:
Prosvetni nadničari
(Novi Sad, 1907)

Petar Krstonošić
PROSVETNI NADNIČARI
Crte iz života "letećih" pozorišnih društava
(Štamparija "Branika" d.d., Novi Sad, 1907, meki povez, 84 str.)


Cena: 1200,00

"Zaviriti za pozorišne ili državno-političke kulise, skoro je jedno isto, jer kad se za jednim ili drugim nađete, iščezne vam iluzija i rasplini se, kao mehurić od sapunice... i vi sasvim drugi pojam dobijete o 'svetu na daskama' i o 'daskama u svetu'!"

Karen Bliksen: Stari kavaljer (odlomak)

Karen Bliksen
(1885-1962)

Bio sam tada toliko mlad da nisam umeo, ništa bolje nego ostali mladi ljudi, da napustim duboku veru u sopstvenu zvezdu, u neku silu koja me voli i čuva više od svih ostalih živih bića. Nijedno čudo nije mi bilo strano, pod uslovom da se meni desi. Upravo kad ta vera počne da jenjava, i kad počneš da pomišljaš da se nalaziš u istom položaju kao i svi drugi ljudi, tvoja je mladost gotova.

- Prevela: Jasmina Tešanović

Izvor: Karen Bliksen, Erengard i druge priče (DevedesetČetvrta, Beograd, 1994)