Karel Čapek: O hrtovima i drugim psima

Karel Čapek, Dašenjka iliti život jednog šteneta

Ma ne, hrtove nije stvorio Bog, to bi bila zabuna; hrtove je stvorio zec. Prvo je Bog stvorio sve životinje, a hrtove, kao najbolje, ostavio je za kraj. Da bi mu to brže polazilo za rukom, spremio je tri gomilice: gomilu kostiju, gomilu mesa i gomilu dlaka i od te tri gomile pravio je pse. Prvo je napravio foksterijere i pinčeve — zato su tako pametni; a kada se spremao da počne da pravi druge, zazvonilo je popodne.
„Dobro“, rekao je Bog, „sada je podnevna pauza, ostaviću to. U jedan ću ponovo početi da stvaram“. I otišao je da se odmori.
U tom času je pored te gomile kostiju projurio zec. Kosti se zazveketale, potrčale, počele da laju i jure zeca. Tako je od njih nastao hrt. Zato hrt nije ništa drugo do sama kost, ni gram mesa nema na sebi.
Ona gomila mesa je od toga ogladnela; počela je da se vrti i frkće i stvorio se od nje buldog iliti bokser i otišao da se najede. Zato su bokseri sve samo meso.
Kada se Bog vratio u jedan sat do svoje tri gomile materijala, tamo više nije bilo gotovo ničega. Ostao je jedan dugačak rep, jedan par ušiju lovačkog psa, četiri male šapice i jedan užasno dugačak trup. Šta sa tim? Onda je Bog od toga načinio jazavičara iliti dakla.
Zapamti to, Dašo, i nemoj da haješ ni za hrtove ni za buldoge ni za bernardince, a isto tako ni za pudlice, jer to nisu pravi psi za tebe. I — kraj.

Karel Čapek, Dašenjka iliti život jednog šteneta (Dečje novine, Gornji Milanovac, 1988)