Robert Muzil: Jedna priča iz tri veka (odlomak)

Robert Muzil

Kada su markiza De Epatana bacili zverima — priča koja se, nažalost, ne spominje ni u jednoj hronici osamnaestoga veka — najednom se našao u mučnom položaju kao nikada do tada. Sa životom se oprostio i koračao je smešeći se, pogleda kao da dolazi iz dva mutna brušena draga kamena i koji više ništa ne primećuje idući u susret ništavilu koje ga očekuje. Ipak, to osećanje ništavila nije ga još izmirilo sa večnošću već se, naprotiv, izrodilo u nešto vrlo prisutno; jednom rečju, ne samo da nije nastupilo ništavilo već se apsolutno ništa nije dogodilo, a kad je ponovo počeo da zapaža svet oko sebe, primetio je pred sobom veliku zver koja ga je neodlučno posmatrala. Sve ovo, međutim, markizu ne bi bilo toliko mučno kao što bi se moglo pretpostaviti — on se plašio, ali je znao kako se strah podnosi — da istog trenutka nije postao svestan činjenice da je zver pred njim ženka.

Bruno Šulc: Potreban mi je drug...

Odlomak iz pisma Tadeušu Brezi, 21. jun 1934. godine.

Potreban mi je drug, potrebna mi je bliskost srodnog čoveka. Želim neku garanciju unutrašnjeg sveta, čije postojanje postuliram. Držati ga stalno samo na svojoj veri, nositi ga uprkos svemu snagom svoga prkosa — napor je i muka Atlasa. Ponekad mi se čini da tim napetim gestom nošenja držim ništa na svojim plećima. Hteo bih da mogu za trenutak da stavim taj teret na nečija ramena, ispravim vrat i pogledam to što sam nosio. Potreban mi je saučesnik za nova otkrića. Ono što je za jednog čoveka rizik, nemogućnost, kapris postavljen na glavu — kad se ogleda u četiri oka postaje stvarnost. Svet kao da čeka na taj savez: zatvoren dosada, tesan, bez daljih planova — počinje sazrevati bojama daljine, pucati i otvarati se u dubinu. Šareni prospekti se produbljuju i otvaraju u stvarne perspektive, zidovi će nas propustiti u dotada nedostižne dimenzije, freske naslikane na jesenjem nebeskom svodu oživljavaju kao u pantomimi.

Kako prepoznati i kupiti "pornografsko" delo

J.K. Huysmans, À rebours
(Paris, 1884)

U XIX veku, francuski izdavači su knjige lascivnog sadržaja povezivali u papirne omote žute boje, pa su čitaoci unapred znali šta ih očekuje ako, na primer, kupe Uismansov roman "Nasuprot" ili Lalemanov "Hašiš".

Ernesto Sabato: Istina

Ernesto Sabato

Odlomak iz romana O junacima i grobovima (BIGZ, Beograd, 1984).

Mislim da je istina dobra u matematici, hemiji ili filozofiji. U životu je važnija iluzija, mašta, želja i nada. Osim toga, da li mi uopšte znamo šta je istina? Ako vam kažem da je ono parče prozora plavo, ja izgovaram jednu istinu. Ali to je delimična istina, pa samim tim i neka vrsta laži. Jer, taj prozor nije sâm, on se nalazi na jednoj kući, u jednom gradu, u jednom predelu. Okružen je sivilom onog betonskog zida, plavetnilom neba, izduženim oblacima i sijasetom drugih stvari. Ako ne kažem sve, apsolutno sve, ja lažem. A reći sve nije mogućno, čak ni u slučaju prozora, jednog običnog dela fizičke stvarnosti, obične fizičke stvarnosti.

Horhe Luis Borhes: Dva oblika nesanice

Georg Grie: Insomnia

Šta je nesanica?
Pitanje je retoričko, odveć dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba surove, neminovne otkucaje; to je pokušavati, sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje; to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok; to je stiskati očne kapke; to je stanje slično groznici i koje svakako nije java; to je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina; to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju; to je hteti a ne moći uroniti u san; to je užas biti i nastavljati da budete; to je sumnjiva zora.

Ralf Elison: Nevidljivi čovek (odlomak)

Ralf Elison,  Nevidljivi čovek
Prvo američko izdanje
(Random House, 1952)

"Ja sam nevidljivi čovek. Ne, ja nisam jedna od sablasti koje su progonile Edgara Alana Poa; nisam ni ektoplazma iz nekog holivudskog filma. Ja sam čovek sazdan od materije, mesa i kostiju, vlakana i tečnosti - i čak bi se moglo reći da posedujem razum. Ja sam nevidljiv jer ljudi odbijaju da me vide. /.../ A i kada mi priđu, vide samo moje okruženje, sebe same ili plodove sopstvene mašte - zaista, vide sve, sve osim mene."

"Izolator" Huga Gernsbacka (1925)

U svetu naučne fantastike ime Huga Gernsbacka dobro je poznato jer je po njemu nazvana prestižna godišnja nagrada koja se dodeljuje za najbolja ostvarenja u ovom žanru.
Gernsback je bio ne samo pisac, urednik i izdavač prvog naučnofantastičnog časopisa "Amazing Stories", nego i pronalazač koji je za sobom ostavio veliki broj patenata, uključujući tu i "izolator", bizarnu kacigu koja usmerava fokus i poboljšava koncentraciju tako što osobu ostavlja u potpunosti gluvom, dok je pogled moguć samo kroz dva uska otvora sa prednje strane.