 |
| Sveti Jovan od Krsta: Crtež Hrista (levo) i Salvador Dali: Hrist Sv. Jovana od Krsta (desno) |
1
U noć, koja bi tamna,
sa čežnjom, u ljubavi zapaljena,
o, srećo mamna,
izašla sam neopažena,
kad mi kuća već bi u mir utonjena.
2
U tami hodeć’ samna
tajnim stepeništem, prerušena,
o, srećo mamna,
u busiji sred tamnih sena
kad mi kuća već bi u mir utonjena.
3
U noć blažu no išta,
tajno, da niko ne vidi mene,
kad ja ne videh ništa,
bez voditeljke i svetlosti snene,
sem one u srcu zapaljene.
4
Baš ona me vođaše
bolje no svetli podnevni dah
gde mene čekaše
neko kog dobrano osećah,
tamo gde nikog još ne ugledah.
5
O, noći voditeljko,
o, noći nalik svitanju blaženom,
o, noći sjediniteljko
Voljenog s voljenom ženom,
s njom u Voljenog preobraženom!
6
U mojim cvat-grudima,
što se čuvahu za njegova nedra,
tamo se pred’o snima,
ja mu beh mila, vedra,
dok je hlad širila lepeza od kedra.
7
A vazduh s kruno-lukom,
kad sam mu kose zabacila
smirenom svojom rukom,
vrat mi rani ta sila,
i sva osećanja mi ustavila.
8
Zastah, zaboravih se,
nadnesoh lice nad Voljenim,
sve nestade, izgubih se,
ne hajući za svojim skoljenim
pomeđu ljiljana zaboravljenim.
Prepevao: Branislav Prelević