Horhe Luis Borhes: Kujata

Zekeriya Kazvinî - Acaib-ül Mahlûkat
(Čuda stvaranja), oko 1553.

U muslimanskoj kozmologiji, Kujata je ogroman bik sa četiri tisuće očiju, ušiju, nozdrva, gubica i nogu. Da bi se došlo od jednog do drugog uha, ili od jednog do drugog oka, potrebno je ništa manje nego petsto godina. Kujata stoji na leđima ribe Bahamut; na bikovim leđima je ogromna stijena od rubina, na stijeni anđeo, a na andelu počiva naša zemlja. Ispod ribe je silno more, ispod mora je golem ponor od zraka, ispod zraka vatra, a pod njom je zmija, tako velika da bi mogla progutati čitav svijet, kad se ne bi bojala Alaha.

Logotipi izdavačke kuće Shakespeare Head Press

Logotipi izdavačke kuće Shakespeare Head Press,
Stratford na Ejvonu

Logotipi izdavačke kuće Shakespeare Head Press koju je osnovao Artur Henri Balen 1904. u Stratfordu na Ejvonu, sa željom da objavi Šekspirova sabrana dela baš u rodnom mestu najvećeg engleskog dramskog pisca. Ovo bibliofilsko izdanje štampano je iste te godine na ručno rađenoj hartiji sa opremom koja je preuzeta od Vilijema Morisa.

Glasnik Saveza trezvene mladeži

Glasnik Saveza trezvene mladeži

"More, bre, kol'ko molim Boga da mreju ovija starci, te da se iznapijamo, ali neće!"
(Božidar Lj. Đorđević, Alkoholni običaji na selu, Glasnik Saveza trezvene mladeži, br. 3-4, 1940)

Volter M. Miler: Kantikulum za Lajbovica (odlomak)

Walter M. Miller, Jr. - A Canticle for Leibowitz

"Neznanje je kralj. Abdikacija tog kralja mnogima ne bi donela dobitak. Mnogi se bogate kroz njegovu mračnu vladavinu. Oni su njegovi dvorjani, u ime njegovo podvaljuju i vladaju, bogate se i produžuju svoju vlast.
Čak se i pismenosti boje, jer je pisana reč još jedan kanal komunikacije koji bi mogao omogućiti njihovim neprijateljima da se ujedine. Njihova oružja su dobro naoštrena, oni ih koriste vešto. Kad njihovi interesi budu ugroženi, oni će svetu nametnuti bitku, pa će uslediti nasilje koje će trajati sve dok sada postojeća struktura društva ne bude srušena do temelja i dok ne izroni novo društvo. Žao mi
je. Ali stvari tako stoje."

Isidor Engel: Nekropola u Halštatu (1878)

Isidor Engel - Kalštat (1878)

Ing. Georg Ramsauer, koji je od 1846. do 1863. godine iskopavao nekropolu iz starijeg gvozdenog doba u Halštatu, angažovao je svog prijatelja Isidora Engela da izradi seriju crteža kao deo arheološke dokumentacije. Na osnovu njih, Engel je 1878., dve godine nakon Ramsauerove smrti, naslikao akvarele koji se danas čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Beču.

Aleksandar Puškin: Zlato i mač

Stranica iz Puškinovog rukopisa

"Sve je moje", veli zlato,
- Sve je moje, - kaže mač;
"Sve kupujem", veli zlato,
- Sve otimam, - kaže mač.

(Prevod: Stanko Vraz)

Ežen Delakroa: Dnevnik iz Maroka (1832)

Ežen Delakroa - Stranica dnevnika iz Maroka (1832)

"Ne, odviše je to lijepo, mogu tek bilježiti što vidim, suho i točno poput etnografa; mogu tek pripremiti album motiva, koji mi se čine prikladni, staviti boje na paletu. Nemam vremena da pokušam shvaćati, pitati zašto. Sada treba samo gledati otvorenim očima. Registrirati."

Guo Pu: Drevni besmrtnik

Okupljanje kineskih besmrtnika
(japanski svitak iz Edo perioda,
oko 1813.)

Huang An beše stanovnik kneževine Daj, i služaše kao vojnik u toj oblasti... Jeo je toliko cinobera da mu je celo telo postalo crveno. Zimi nije nosio krzno već je vazda prekrštenih nogu sedeo na svetoj kornjači.
"Koliko godina sediš na toj kornjači?", pitali su ga.
On odgovori: "Kad je božanski Fu Hsi izumeo mreže i klopke i uhvatio ovu kornjaču, on mi ju je dao, i ja od tada sedim na njoj. Njena su leđa ravna. Ovaj stvor se kloni sunčeve i mesečeve svetlosti, a glavu pomalja samo jednom u dve hiljade godina. Otkako sedim na njoj, glava joj se pojavila pet puta..."

(Odlomak iz knjige Pronicanje tajni)

Džejms Džojs: Portret umetnika u mladosti (odlomak)

Džejms Džojs

Stephen opazi kako se tri čaše digoše s pulta, dok su otac i obojica njegovih prijatelja pili u spomen svojih prošlosti. Sudbina ili temperament odvajahu ga od njih. Njegov duh kao da je bio stariji od njihova: hladno je slušao njihove prepirke, njihovo veselje i njihovo žaljenje kao što Mjesec hladno sja na mlađu Zemlju. U njemu nije vrio nikakav život, nikakva mladost, kao što je to vrilo u njima. On nije upoznao ni veselje drugarstva, ni snagu surovoga muškog zdravlja, ni sinovsku ljubav. U duši mu nije živelo ništa drugo osim hladne i okrutne pohote bez ljubavi. Djetinjstvo mu bijaše mrtvo ili izgubljeno, a s njim je umrla i njegova duša koja je bila sposobna za sitne radosti, i sad prolazi kroz život kao besplodna mjesečeva kora.