Kiša je neprestano padala dok su Tanzen i Ekido zajedno putovali blatnjavim putem. Zašavši za krivinu, naišli su na lepu devojku u svilenom kimonu sa pojasom, koja nije mogla da pređe na drugu stranu puta.
„Hajde devojko“, reče joj Tanzen, ne premišljajući se ni trenutak. Podigavši je u naručje, preneo ju je na drugu stranu, preko blata.