Ksenija Anastasijević: Beleška o Bajronu

(George Gordon, Lord Byron)
1788—1824.

Tomas Filips:
Lord Bajron u albanskoj
nošnji (1813)

Gotovo u svim nacionalnim literaturama bajronizmu pripada posebno poglavlje. U Rusiji je, na primer, jedan neobično plodan period književnosti, na čijem su početku Puškinove „južne poeme“, a Ljermontovljev poetski roman Junak našeg doba i Turgenjevljeve drame na samom kraju, pod presudnim uticajem lorda Bajrona. A slično je stanje i u drugim literaturama, — jednom delu nemačke i francuske, u poljskoj takođe, pa i u našoj romantičarskoj književnosti, u kojoj je Branko Radičević (čak i na jedan sasvim spoljašnji način: odevanjem i stavom) izvodio svoj imitatio Byroni i, razuzdanošću isto kao i splinom svoje lirike, nastojao ili samo mislio „Birona stići“. Evropa je dugo posle iznenadne pesnikove srnrti u Misolongiju, sve do polovine prošloga veka, davala epigone, tako da je Bajron svojim uticajem obeležio celu jednu epohu, koja počinje negde pred kraj Napoleonovih ratova. U Engleskoj, međutim, oduševljenje Bajronom trajalo je svega četiri godine, o čemu, ne bez ironije, jedan njegov savremenik kaže: „Reči jedva mogu da preuveličaju ludost koja je vladala 1812, kada su igranje valcera i lord Bajron ušli u modu.“

Božidar S. Nikolajević: Leonardo da Vinči

Božidar S. Nikolajević:
Leonardo da Vinči

Božidar S. Nikolajević
LEONARDO DA VINČI
(Liber, Beograd, 2006, broš, 84 str. + VIII tabli u boji)

Cena: 250,00

Prof. dr. Božidar S. Nikolajević, osnivač katedre za istoriju umetnosti na beogradskom Univerzitetu, autor je prve srpske monografije o Leonardu da Vinčiju. Ova knjiga, iako pisana početkom XX veka (izdanje Kolarčeve zadužbine 1907. godine), na najbolji način predstavlja savremenim čitaocima jednog od najvećih umetnika Renesanse i otkriva one detalje iz Leonardovog života koji su kasnije nepotrebno mistifikovani.