Ralf Elison: Nevidljivi čovek (odlomak)

Ralf Elison,  Nevidljivi čovek
Prvo američko izdanje
(Random House, 1952)

"Ja sam nevidljivi čovek. Ne, ja nisam jedna od sablasti koje su progonile Edgara Alana Poa; nisam ni ektoplazma iz nekog holivudskog filma. Ja sam čovek sazdan od materije, mesa i kostiju, vlakana i tečnosti - i čak bi se moglo reći da posedujem razum. Ja sam nevidljiv jer ljudi odbijaju da me vide. /.../ A i kada mi priđu, vide samo moje okruženje, sebe same ili plodove sopstvene mašte - zaista, vide sve, sve osim mene."

"Izolator" Huga Gernsbacka (1925)

U svetu naučne fantastike ime Huga Gernsbacka dobro je poznato jer je po njemu nazvana prestižna godišnja nagrada koja se dodeljuje za najbolja ostvarenja u ovom žanru.
Gernsback je bio ne samo pisac, urednik i izdavač prvog naučnofantastičnog časopisa "Amazing Stories", nego i pronalazač koji je za sobom ostavio veliki broj patenata, uključujući tu i "izolator", bizarnu kacigu koja usmerava fokus i poboljšava koncentraciju tako što osobu ostavlja u potpunosti gluvom, dok je pogled moguć samo kroz dva uska otvora sa prednje strane.

D. H. Lorens: Lađa smrti

D. H. Lorens: Lađa smrti i druge pesme (1933)

Lorensove "Poslednje pesme" prvi put su objavljene dve godine nakon autorove smrti, a među njima i "Lađa smrti" - poema za koju je nadahnuće dobio nakon posete etrurskoj nekropoli u Červeteriju. Svoju opčinjenost ovim narodom Lorens je pred kraj života pretočio u posebnu knjigu - "Etrurska mesta", koja je takođe posthumno objavljena 1932. godine.
U "Lađi smrti" Lorens je izneo svoje stavove o nadi u večni život, samoubistvu, ali i potrebi za duhovnom obnovom i pronalaženjem sopstvenog identiteta.
Za izdanje iz 1933. godine, koje je londonski izdavač Martin Secker objavio pod naslovom "The Ship Of Death And Other Poems", ilustracije je uradio njegov dugogodišnji saradnik Bler Hjuz-Stenton.

I.
Jesen je sad kada voće pada
i kad se dugo putuje prema zaboravu.
Jabuke padaju poput velikih kaplji rose
da ranom otvore izlaz iz sebe.
I vrijeme je da se ide, da se rastane
sa samim sobom, i da se izlaz nađe
iz klonulog sebe.